nedjelja, 24. prosinca 2017.

Pustinjska ruža-- Adenium obesum




Adenium obesum
Domaći naziv: Pustinjska ruža, 
Podvrste:
Adenium obesum ssp. boehmianum
Adenium obesum ssp. obesum
Adenium obesum ssp. somalense
Adenium obesum ssp. swazicum
Minimalna temperatura +7, optimalna za prezimljavanje +15.
Ne podnosi vlagu i zadržavanje vode. U prirodi raste na terenima sa puno peska i vulkanskih kamenčića. Prema tome obezbedite mu propusnu zemlju pomešanu sa rečnim peskom, sitnim kamenčićima ili tucanom ciglom. Zalivanje zimi zavisi od temperature na kojoj ga držite, tj.ako ga držite na toplom zalivajte češće i obrnuto. 
Potrebno svetlo: Direktno sunce
razmnožavanje : Semenom i reznicom. Biljke nastale iz reznice neće razviti caudex kao one iz semena

Sinningia leucotricha

Sinningia leucotricha je gomoljasti sukulent koji potice iz Brazila i Argentine s baršunastim dlakavom  stabljikom.
Od Oktobra nadzemni biljni dijelovi odumiru i ostaje nam gomolj koji prezimi ne zalivajuci ga do februara.Tek tad poceti sa zalivanjem da bude umjereno i drzati ga na svijetlom mjestu.Zaljevati vodom u kooj nema vapenca,tako da je najbolje kisnicom ili odstajalom vodom
Ne pretjerivati sa vodom i voditi racuna da listovi ne dodju u dodir sa vodom.
Temperatura : U ljeto 20 ° - 25 °, 8 ° -15 ° u zimi
Razmnozava se sjemenkama ili djeljenjem gomolja
Presadjivanje se vrsi u proljece i gomolj mora biti do pola iznad zemlje.
Cvjeta od marta-aprila i juli-august divnim crvenim cvjeticima
Napada ga crveni pauk



Havortija - Haworthia



Havorthia je rod malih sukulenata koji obuhvata oko 60 vrsta, a većina potiče iz južne Afrike. Kao aloja, i oni pripadaju porodici Asphodeloideae i uglavnom liče na minijaturne aloje, osim po cvetovima, koji su karakteristični po izgledu.
Havortija je zanimljiva dekorativna biljka. Zovu je i mini agava jer podseća na nju. Veoma su popularni sukulenti zbog raznovrsnih oblika i boja listova, koji sakupljeni u rozetu podsećaju na interesantan cvet.

Mesnati listovi hovertije su na vrhu zašiljeni, i stvaraju gusto zbijene lisne rozete koje nalikuju na cvet. Kod nekih vrsta rozete su položene, kod drugih visoke i uske. Ove rozete su samostalne biljke i putem njih se može veoma lako razmnožavati.

Glavna razlika između vrsta hovertija je boja, veličina i oblik listova. U zavisnosti od vrste, listovi mogu da budu u različitim nijansama zelene, crvene ili braon, do skoro crne boje. Neke vrste imaju na listovima zelenkaste ili bele tačke nalik na bisere, dok druge imaju linije, ispupčenja, pruge ili prozirne prozorčiće kroz koje prodire svetlost. Neke od vrsta su sa "resama" na ivicama listova, dok neke imaju duge tanke i čekinjaste, istaknute uspravne zelene listove ili poluprozirne listove. Njihovi cvetovi su sitni, beli gotovo neprimetni i veoma slični između vrsta.

Ceropegija--Ceropegia woodii

Ova drazesna biljka sa dugim,visecim izbojcima zauzela je cvrsto mjesto medju sobnim biljkama.
Na dnu lisne peteljke stvaraju se mali gomolji a iste takve mozemo naci u zemlji.Buduci da se ovde radi o pravom sukulentu zimi ga treba vrlo oprezno zalivati,tako da je sasvim dovoljno zalivanje jednom u dvije tri sedmice..
Razmnozava se jednostavno ako uzmemo deo tankom izboja i stavimo u saksiju sa pjeskovitom zemljom,vrlo brzo ce razviti korjenje.
Svakih nekoliko godina starije biljke treba presaditi u rano proljece.Prihranjivati svake dvije sedmice rastvorom djubriva za cvijece.


Echeveria runyonii

Echeveria runyonii idealna je za male prostore i lako se može kombinovati sa drugim biljkama. Potiče iz Meksika, ali se vrlo lako održava i u našim klimatskim uslovima.
Zanimljivu sukulentnu biljku Echeveriu runyonii krase široki debeli listovi koji formiraju rozete prigušene sive boje zbog čega predstavlja divni monohromatski akcenat u sobnim baštama ili alpinarijumima. U periodu cvetanja, pojaviće se i lepe koralnoružičaste cvasti. Rozete idu i do dvadeset santimetara u širinu, a oko deset santimetara u visinu.

S obzirom na to da je poreklom iz toplih krajeva, Echeveria runyonii traži sunčano stanište, a zimi joj treba temperatura od barem desetak stepeni. Nije joj potrebno previše vode, tako da budite umereni sa zalivanjem kako listovi ne bi istrulili. Preko leta je treba  samo umereno zalivati, a zimi tek ponekad. Odgovara joj suva zemlja. Razmnožava se u februaru i martu.  Biljka je idealna za male prostore i lako se može uklopiti sa drugim biljkama.


Kalanhoja--Kalanchoe grandiflora

Ovaj popularni sukulent, koji se često uzgaja i kao kućna biljka, na cijeni je zbog ljepote lišća i dugotrajnog cvjetanja. Legenda kaže da su kalanhoje rođene iz suza jedne zaljubljene boginje, pa se zato poklanja kao simbol ljubavi i odanosti.
Kalanhoja (lat. kalanchoe blossfeldiana) je donesena u Evropu sa Madagaskara 1939. godine, a pripada porodici crassulaceae. Oko 690 vrsta kalanhoje raste u svim suptropskim i polutropskim regionima od Arabijskog poluostrva do južne Afrike. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvjetovi su joj vatrenocrvene, narandžaste, žute i ciklama boje, a izlaze iz svakog lisnog pazuha na kratkim drškama gusto poređanim iznad lišća.
Većinu vremena treba provesti u prostoru koji je djelimično zatamnjen. Kalanhoja je biljka kratkog dana. To znači, da ona završava rast i počinje da stvara pupoljke čim dođe vrijeme kratkih dana. U normalnim prilikama, to je kod nas u novembru i decembru, a zatim slijedi vrijeme cvjetanja.
Kratki dani mogu se vještački stvoriti ako se mjesto gdje se biljka nalazi zamračuje 16 sati dnevno, a samo osam sati izloži svjetlosti.
Ne smije se kvasiti: Kalanhoja spada među sukulente, odnosno zadržava vodu u listovima. Posebnu pažnju treba obratiti na njeno zalivanje, jer između maja i avgusta treba biti obilnije, od septembra do novembra umjereno, a tokom zime do maja rjeđe. Pazite da joj se supstrat nikada ne isuši u potpunosti. Za kalanhoju važi pravilo da se ne smije kvasiti ni list ni cvijet!
Kalanhoja zahtijeva dosta svjetlosti i toplotu od 12 do 15 stepeni Celzijusa, jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti. Zimi joj najviše prija temperatura od 15C i mjesto udaljeno od izvora toplote.
Razmnožavanje: Razmnožava se sjemenom i reznicama od izboja ili listova. Pošto za razvoj biljke iz sjemena treba i do 10 mjeseci mnogo brže možete dobiti mladu biljku iz reznice. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi, a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pijesak i brzo se užiljavaju. Prethodno reznicu treba ostaviti dan-dva na suncu, da se rez zasuši, jer je puna sokova. Voli laku zemlju sastavljenu od dva dijela listovke, dva dijela klijališne i 15 odsto pijeska.



Dischidia pectenoides



Dischidia ima pored normalnih listova i lisne modifikacije nalik na lopte,u kojima se skupljaju rezerve vode.
Mladice nicu na svijetlom,ali ne mnogo suncanom mjestu izmedju aprila i augusta.
Ako ove tropske puzavice nemaju nikakav oslonac onda njihovi izdanci slobodno padaju preko ivice saksije.
Orosavati listove svake nedelje jednom ili dva puta mlakom vodom koja nije bogata krecnjakom.
Dischidia je inace sukulenta

Euphorbia fulgens



Ovo je biljka koja bujno cvjeta i cvjetovi se javljaju u zimskim mjesecima.
Uski listovi ove eufrobije su veoma ljupki,a u njihovim pazusima se javljaju narandzastocrveni cvjetovi.
Ova biljka zahtjeva mnogo sunca,narocito zimi joj treba osigurati suncano mjesto.
Korjen mora biti vlazan,medjutim biljka se nesmije zaljevati hladnom vodom iz vodovoda..Posle cvjetanja biljka trazi period mirovanja i u o vrijeme joj lisce najcesce otpadne.
U rano proljece biljku presaditi i skratiti grane na 30cm.
Razmnozava se reznicama u rano proljece.

Euphorbia milii

Ova mlečika sa svojim bodljama i u mnogočemu lici na kaktus.Ali ona je prava sukulentna biljka.To se moze vidjeti kad se biljka zasjece,jer tada poteče mlečni sok koji je dosta jak otrov.
Eufrobija moze veoma bujno da cvjeta.Ako se desi nekad da joj otpadnu listici nemoj da brinete biljka pokazuje da zeli mirovnje.U to vrijeme je treba sasvim malo zalivati.
Ako je treba presaditi to ucinite u proljece kad pocinje period rasta.
Razmnozava se reznicama. Mladi izbojci duzine 10cm ukorjenit ce se u saksiji sa pjeskovitom zemljom.
Zalivati samo mlakom vodom.


Zamija--Zamioculcas zamiifolia



Zamija (Zamioculcas zamiifolia) je istočnoafrička ljubičica koja istovremeno liči na paprat i na sukulentu. Uspravan rast, tamnozeleni listovi i prepoznatljiv oblik osobine su ove kućne biljke koja podnosi hlad. 
Zamija je jednostavna za uzgajanje. Podnosi povremenu sušu, iako joj listovi obično opadaju na suvom vazduhu. I opali listovi puštaju koren u vlažnoj zemlji i kroz dve godine imaćete nove, male biljke.

Kikiriki kaktus--Chamaecereus silvestri



Chamaecereus silvestri je mali kaktus poreklom iz Argentine, koji može da poraste od 10 do 15 cm. Vrsta kaktusa Chamaecereus silvestri se često gaji kao sobna biljka zbog izrazito živopisnih crvenih cvetova. Svojim zanimljivim izgledom unosi u enterijer, a za vreme sunčanih lepih dana i u eksterijer doma dašak egzotike. Za početnike je idealna vrsta kaktusa, jer ne zahteva veliku negu.Chamaecereus silvestri voli puno sunca i osetljiv je na hladnoću. Međutim, ako je na jakom suncu dobiće crvenkastu boju. Prijaju mu umerene temperature. Leti može da se iznese napolje. Iako zimi podnosi čak i mraz, kada temperatura padne ispod nule trebalo bi da se unese u zatvorenu prostoriju.
Između dva zalivanja zemljište u kome je Chamaecereus silvestri treba da se osuši. Leti ga treba zalivati malo, ali redovno, a zimi ga ne treba zalivati.Chamaecereus silvestri se razmnožava tako što se odlomi članak. Rana se osuši i reznica zasadi u peskovitu mešavinu. Reznice se veoma brzo zakorenjuju. Može da se razmnožava i iz semena cvetova. Presađivanje je teško, jer su izdanci veoma krhki.

Biskupska kapa--Astrophytum myriostigma




U vrsti astrofita ima mnogo sorti od kojih je sigurna najpoznatija biskupska kapa.
Ona je prekrivena brojnim bijelim tackicama i s pravom nosi svoje ime.Najcesce ima 5 kilograma.
Traze vrlo pozornu krecnjakom bogatu zemlju,zbog toga treba na dno saksije staviti kamencice ili komadice stare glinene saksije da nam sluzi kao drenaza.
Dobro podnosi sunce ali tokom najtoplijih podnevnih sati ipak ga treba staviti u senku.
Zimi je staviti u umereno grejanu sobu i u tako hladnijoj okolini treba i manje vode.
Ova vrsta se razmnozava sjemenkama koje treba posijati u saksiju sa izrazito pjeskovitom zemljom.Kad male klice izbiju male biljke moramo presaditi i svaku za sebe gajiti u posebnoj saksiji.

Cryptocereus anthonyanus-cik cak kaktus



Cryptocereus anthonyanus ili cik cak kaktus je visegodisnji zimzeleni kaktus.
Cvjetici su mu ruzicaste,crvene i bijele boje.Veoma lako se zakorjenjuje reznicama.
Voli sjenovito mjesto ne direktno sunce.
Toplo ga preporucujem svim ljubiteljima kaktusa.

Notokaktus--Notocactus leninghausii



Ovaj kaktus se radi svojih zlatno-smedjih bodlji koje nežno zeleno žuti cvet učini da liče na sunčeve zrake ubraja s pravom medju najugledniju vrstu. Uzgaja se malim lončićima ili saksijama, u specijalnoj zemlji namenjenoj uzgoju kaktusa. Biljke treba zaštititi od jakog sunca i zimi ga treba čuvati u prostoru sa umerenom temperaturom. U periodu mirovanja biljka se oskudno zaliva i najuputnije je vlažiti samo korensku balu jednom mesečno a izbegavati prskanje same biljke. Ovi bodljikavi štićenici prave zimsku pauzu u cvetanju i tek u rano proleće trebate početi dodavati specijalno djubrivo nakon formiranja pupoljka, potom ga postaviti na svetlo ali ne direktno osunčano mesto i uz malo kreativne dekoracije ovi zeleni sustanari mogu postati prava mini oaza.

Aloja--Aloe vera




Aloe vera je mesnata biljka te najbolje uspjeva na područjima vruće i suhe klime. Ako ne uspijeva vani, lako ju je uzgajati kao lončanicu no najniža temperatura prostorije mora biti iznad 5 °C. Raste brzo i lako se razmnožava.

Bozicni kaktus--zygocactus truncatus




Svake godine ovaj maleni kaktus pljosnatih i clankovitih nazubljenih listova obraduje ukucane u zimskom periodu neznim krhkim cvetovima. Cesto ga zamenjuju sa Uskrsnjim kaktusom jer oba poticu iz Brazila ali osim sto su im listovi razlicite forme, jer Uskrsnji nema primetne zareze vec blaga kruzna ispupcenja oni zahtevaju i drugacije uslove za uzgajanje.

Naime, Bozicni kaktus potice iz istocnog dela ove goleme zemlje u kome vladaju sasvim drugaciji klimatski usovi nego u tropskom juznom delu, pradomovini Uskrsnog kaktusa. Time je uslovljen i nacin uzgajanja u domu. Moze se reci da je ovo kaktus koji ne priznaje pravila svoga roda, jer cveta kad on to pozeli, i jedan je upravo procvetao na pragu decembra.
Ovo je i trenutak kada se o njemu mora brizljivo starati u pogledu prihrane, redovnog zalivanja i obavezno je obezbediti mu dovoljno svetla i eto krasote na prozorskoj dasci. Valjda covek bira po nekoj intuiciji biljke za svoj dom da bi ostavrio ravnotezu, tako je i on verovatno dospeo u moj jer, on cveta zimi a miruje u avgustu, a ja slavim u avgustu rodjendan.

Ovo mi dodje kao neki suzivot uz uzajamno postovanje i davanje prostora onom drugom. Ukrasavanje doma sobnim biljkama daleko premasuje zahtev za pukim estetskim ugodjajem. Samo ako razumete svoje biljke, moci cete uz njih uzivati.

Staračka glava--Cephalocereus senilis



Ovaj cereus žele svi sakupljači kaktusa, medjutim često baš ovaj kaktus postane pravo razočarenje, jer tu se ne radi o sasvim jednostavnoj biljci. Zato je bolje da se početnici malo strpe pre nego počnu sa ovom vrstom, ali čim steknu nekakvo iskustvo sa kaktusima, može se pokušati i sa "Staračkom glavom"

To je zapravo impozantna pojava obrastao sa dugom belom „kosom“ traži dužno poštovanje kao i sve mudre glave. Ovaj kaktus prirodno zahteva izvesnu toplotu i najbolje se razvija u toploj sobi. Osetljiv je na prašinu: ona stalno zaostaje u lepoj beloj kosi i nije je lako kasnije ukloniti. Nekada su se ovikaktusi isključivo uvozili danas postoje vrtlarije koje ih uzgajaju i kod nas. Ako posedujete već neko iskustvo s jednostavnijim kaktusima možete pokušati sa setvo, pa možda se i posreći. Nije važno ako kažu da je u pitanju početnička sreća, sreća je imati "Staračku glavu"

Da bi biljke uspevale trebaju finu zemlju bogatu vapnom, presadjuje se u rano proleće, a da li je biljka počela opet sa rastom prepoznaćemo po sjaju dlaka; to je najbolji čas za presadjivanje. Nikada ga ne treba prskati za razliku od drugih sorti.

Bradavičasti kaktus--Mammillaria magnimamma




Mamilarija se lako uzgaja. Pripada jednoj opsežnoj vrsti s više od šeststotina poznatih sorti koje rastu guglasto ili stupasto a bodlje su im po obliku i boji vrlo različite. Cvetovi se najčešće pojavljuju u gustim venčićima u gornjoj trećini biljke. Ovoj vrstikaktusa ne prija visoka veštačka temperatura pa ćemo imati uspeha samo ako je uzgajamo u umereno zagrejanom prostoru. U hladnoj prostoriji treba vrlo oprezno ih zalivati, zimi je dovoljno da dobiju malo vode svake tri nedelje. Voda se daje samo polaganim sistemom kap po kap. Kada u proleće bodlje dobiju lepšu boju to je znak da je započeo novi rast, od tog časa možete početi sa malo češćim zalivanjem i sa dodavanjem djubriva.

Kada kaktus vidljivo dalje raste, možete ga preko dana lko prskati, u letnjem periodu je nužno svakodnevno dozirano zalivanje. Treba ih štiti od direktnog uticaja jakog sunca.